RiRock albumi: ManDrill - ”P” (Aqaurius, 2006.)
(P)riznajem, ManDrill sam otpisao nakon što ih je napustio gitarist Jimmy, a netom i ženski vokal Tea. Onda je još i Robi (bas gitara) imao nesreću, čovjek se sav (p)olomio i jedva se vratio u normalu uz pomoć raznih rehibilitacija i dugotrajnih vježbi, čak sam čuo da se i Dale htio ostaviti bubnjeva... Croatia Records je kao izdavač njihovog (p)rvijenca ”Embryo” uložila minimum svih mogućih resursa u a(p)solutno nikakvu (p)romociju tadašnjih diskografskih debitanata. Sve u svemu nije uo(p)će zvučalo obećavajuće, jel’da? E pa dragi moji - kako ja, tako i neki od vas, napravili smo (p)ogrešku. Ja (p)riznajem svoju.
Stvarno nisam imao pojma što je s bendom dok mi netko nije (p)prošle godine by the way rekao da ManDrilli ponovo rade, sviraju s nekim novim gitaristom, črčkaju po elektronici i vesele se životu u svojoj (p)rostoriji za (p)robe. Onda sam sreo Ćozu u (P)alachu koji je samo spomenuo da snimaju neke nove stvari i da zvuče drugačije. Nedavno sam, logikom stvari, dogovorio (i odradio) s Robijem intervju za Ri-rock.com - mislim, (p)a ljudi sviraju, (p)ostoje i spremaju (p)loču. Hej! Ajmo malo (p)opričat’ o tome. Imali su što reći...
I tako korak po korak došli smo (p)očetkom 2006. godine do singla ”Ljubio, valjao”, a s Danom Žena i do tog (ovaj put marketinški sjajno odrađenog od strane novog izdavača Aquarius Recordsa) čudno nazvanog albuma ”P”. Naziv mi isprve nije nikako legao (What a fuck ”P”!?), a onda sam ugledao cover i nasmijao se vlastitom neznanju - Ej friku, (p)a ovo je super fora! (P)arkiralište. (P)a ti vidi. Singl mi je bio neobično veseo i neo(p)terećen za onaj bend koji sam manje-više dobro (p)oznavao sa nekih kompilacija, ”Embryja” i koncerata. Cool... ajde da još čujemo cijeli album.
Došao je i taj dan. Album je objavljen. Robija sam dobio na telefon negdje u Karlovcu dok su na lokalnom radiju (p)romovirali ”P”. Frka, gužva, na radiju su, a (p)utuju u Zagreb na (p)romotivnu svirku u (P)rofil Megastore. A čeka ih još i (P)oreč dan kasnije. Čeka te CD, sve je OK - rekao je u kratkom 160 bpm razgovoru, a ja sam ga (p)ustio natrag u studio na razgovor ugodni u kišnom Karlovcu. Čujemo se. Ofkors.
Nekad mi zna biti nelagodno recenzirati album nekoga koga (p)oznajem, mislim da je svima uglavnom jasna situacija: a) dobro je - uvlači im se, b) odlično je - (p)latili su mu neke (p)are, c) ne valja - mrze se pa im se osvećuje, itd. Srećom, (p)onovim si uvijek gradivo, u stilu ”ma, ’ko ih #ebe”, to je priroda ovog (p)osla kojeg sam se dobrovoljno (p)rihvatio. Nitko me nije (p)risilio, jel’te...
Ah, zabrijao sam - gdje sam ono stao? Album? Aha! (P)a odličan je! Ako (p)ogledate pod b) bit će vam valjda jasno da mi nisu dali nikakve (p)are da to na(p)išem. Jednostavno mi se sviđa. Drugačije, zrelije i kvalitetnije od ”onog benda” koji sam znao, ustvari su isti - ”samo” su odrasli. A, nije bilo lako. Zato je album toliko i dobar. Jer je glavom kroz zid.
Prije par minuta sam mislio pohvaliti tekstove jer su ”s pravilno odmjerenom dozom zdravorazumske gorčine i mislim-svojom-glavom spoken words lirike”, pa sam se u zadnji čas predomislio i htio nahvaliti beskompromisnu glazbenu stranu materijala uljuljkanu u elektroniku mr. Krivca, (p)a sam na kraju - odustao. Morat ću još malo (p)oslušat taj ”P”. (P)a vam naknadno javim rezultate ove izjednačene utakmice. ”Egoman”, ”Transformer”, ”Ljubav” i ”Čelik” su za sada favoriti za dobitnu kombinaciju. ”Za mene pravila nikakva ne važe...”. Iju! (P)ojačaj! Ožeži!
P.S. Na albumu ”P” skupine ManDrill gostuju Dodo (Pasi, vokal), ENI (”back vokali), Petar Kovačić (violončelo), Saša Markovski (Urban & 4), a produkciju potpisuju ManDrill i Roland Freiseis (ex-Urban & 4, ex-Lucas i Off Limits).
PjesmePonavljamo
Egoman
Glavom kroz zid
Satrdej bejbe
Ljubio valjao
P
Ljubav
Čelik
Transformer
Another Brick in the Wall
Vremenski bankrot.
Robert Paulić
Objavljeno 20.03.2006.